Бранко Миљковић – Љубав поезије

Ја волим срећу која није срећна,

песму која мири завађене речи

слободу која има своје робове

и усну која се купује за пољубац.

 

Ја волим реч о коју се отимају две слике

и слику нацртану на очном капку изнутра,

цветове који се препиру са временом

у име будућих плодова и пролећне части.

 

Ја волим све што се креће,

јер све што се креће,

креће се по законима мировања и смрти.

Волим све истине које нису обавезне.

 

Ја волим јучерашње нежности,

да кажем своме телу „доста“ и да сањам биље,

прсте, очи, слух другачије распоређене

у шуми неголи у телу.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s