Tито Патрикије – песме

ДНЕВНИ СУКОБИ

 

 

„Зашто се толико узбуђујете

и трошите у дневним сукобима?“

Рекао нам је неки песник

стари друг у изгнанству.

„Видео сам како се руше толика царства

и како се друга дижу на њиховом месту,

како падају толики владари

и како им се наследници отимају о престо.

Само је поезија вечна.

Дакле, не расипајте се на пролазне ствари“.

 

Можда је и био у праву говорећи из свог угла,

али је управо тај угао био за нас неприхватљив

и ти чисти песници су нам изгледали

безопасне, разоружане оклопњаче.

 

*  *  *

 

ПОВЕСТ ЕДИПОВА

 

Хтео је да реши загонетку

да осветли таму

у којој се сви сналазе

колико год да им је тешко.

Није га уплашило оно што је видео

већ одбијање других да то прихвате.

 

Зар ће он увек бити изузетак?

Више не би поднео самоћу.

Да би нашао своје ближње

дубоко је себи у очи забио

оне две игле.

 

Поново је додиром разазнавао ствари

које нико није хтео да види.

 

 

***

 

 

ТЕЛО

 

Тело моје

увек трпи болове под ударцима

стално се радује миловањима.

Још ништа није научило.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s