Езра Паунд – песме

MEDITATIO

Када сам пажљиво размотрио чудне псеће навике,
Био сам принуђен да закључим
Како је човек надмоћна животиња.

Када сам размотрио чудне људске навике,
Признајем, пријатељу, нисам знао шта ћу.

* * *

ОДРЕЂЕНА ОСОБА

Та особа што има шифру али не и срце,
Ставила је познанство на оно место где би могле
бити љубави
И сада јој ништа
Не омета размишљања.

* * *

ЕПИТАФИ

Фу И

Фу И је волео облак у висини и брдо,
Авај, умро је од алкохола.

Ли По

И Ли По је умро пијан.
Покушао је да загрли месец
У жутој реци.

* * *

ΔΩΡΙΑ

Буди у мени као вечни хирови
пустог ветра а не
Као пролазне ствари –
радост цвећа.
Имај ме у дубокој самоћи
неосунчаних обронака
И сивих вода.
У данима који долазе,
Нека богови говоре нежно о нама,
Сеновити цветови Оркуса
Сећаће се тебе.

* * *

ΤΟ ΚΑΛΟΝ

Чак и у мојим сновима ти си ме се одрекла
И послала ми само своје служавке.

* * *

DUM CAPITOLIUM SCANDET*

Колико ће их после мене доћи да певају добро као ја и
нимало боље од мене,
Да изговарају суштину своје истине
као што сам их учио да говоре;
Плоде мог семена,
О моја безимена децо.
Знајте тада да сам вас некада волео,
Јасни говорници, на сунцу наги, неспутани.

(*Чим се попео на Капитол)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s