Kости(с) Палама(с) (Κωστής Παλαμάς) – песме

ПРВА ЉУБАВ

Кад се сетим своје прве љубави,
увек кликнем: О нек’ дуде благословена
та девојка нежна срца!
Сећам се да ме тада обузела чудна тескоба,
слична оној што је испунила срце кнегињици
из неке древне бајке, кад је угледала
престрашена изненада врачеву шибу.

О пријатељице, што си прва учинила да процвета
цвет моје ране младости,
па ускоро одлетела у далеки крај,
а да ме ни поздравила ниси!

Злокобнице виле запечатиле моје усне,
а зли дуси опсели ми срце.
Још и сада дршћу ми срце и душа,
још цело моје подрхтава биће
због буђења оног којим си опчарала мене,
о вечна жено!

Постала си ипак обмана и привид,
далеко си к’о Мека и пророк
правоверном ходочаснику.
О, далеко је Мека!
О вечна тескобо, ти си недостижна
чежња, а та крилато бежи
од грешника једног.
О срце пуно љубави,
к’о Ореста прогони те Еринија
косе тамне у којој сикће клупко змија!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s