Julijan Kornhauzer

POEZIJA

Poezija mi nije potrebna za disanje

ni za ljubav, ni za grizenje usana, rasplinjavanje

u gradu, bolu, kriku, ubijanju. Poezija mi

nije uopšte potrebna, hvata me

za grlo pesnicom papira, cedi se suha

krv aforizma, siva okca postulata zatvaraju se,

otvaraju, potmula vika povorke iza

barikade koja se gradi u visinu, tvori

u njoj imale stanove za preseljenike.

O, ne, poezija gleda na mene kao prestrašena

životinja, zalupite vrata, i razleteće se

stvarnost, skromna radionica neposrednog

liričara koji gaji polemiku za bolja

vremena. Poezija, prljavi hotelski ubrus

koji prelazi iz ruku u ruke i ima zapah

stalno istog sapuna. Kako je dobro

izdržavati se od smrti, koja trenira

duge distance na Medison Skver Gardenu,

i verovati da je to metafora koja osigurava

poštenu besmrtnost.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s