Eмил Сиоран, Признања и анатеме

„Осјећам да се мораш гнушати онога што мисле други као и онога што сама мислиш“, изјавио сам из прве након што смо тако дуго били раздвојени. У тренутку кад смо се опет растајали испричала ми је једну кинеску басну чије је наравоученије да ништа није равно самозабораву. Она, најприсутније биће, биће најбременитије унутрашњом енергијом и просто-напросто енергијом, биће у највећој мјери приковано за своје ја, биће најоптерећеније самим собом које се уопште може замислити – какав је то неспоразум проузрочио да она проповиједа поништење и да је у стању да вјерује како је она савршен примјер за то.
* * *
Суморно небо: то мој мозак надомјешта небески свод.
* * *
Што човјек више напредује, то се мање има чему обратити.
* * *
Критика је бесмислица: читати треба не да бисмо схватили другог, него да бисмо спознали самог себе.
* * *
С људима не треба имати ништа заједничко, осим чињенице да сте човјек.
* * *
Помно истражена ријеч не значи више ништа, није више ништа. Попут тијела које је након аутопсије мање него леш.
* * *
Изгубити сан и промијенити језик. Два искушења, једно независно од наше воље, друго својевољно.
Сам, лице у лице с ноћима и ријечима.
* * *
Не довршити ништа и умријети преморен.
* * *
Лијек за очај: очи дуго држати затворене како бисмо заборавили свјетлост и све оно што она раскрива.
* * *
Превелико размишљање омета сваки чин. Превише размишљати о сексуалности значи саботирати је. Еротизам, пошаст свих друштава у распадању, јесте напад на инстинкт и организована импотенција. (…) Оргазам никад није био филозофски догађај.
* * *
Отарасити се живота значи лишити се задовољства да му се ругамо. То је једини могући одговор некоме ко вам је обзнанио своју намјеру да га оконча.
* * *
„Кад птица сна науми да свије гнијездо на мојој зјеници, она угледа трепавице и препаде се крлетке.“
Ко је боље од тога Бен Ал – Хамара, арапског пјесника из Андалузије, опазио оно што је недокучиво у несаници.
* * *
Ти тренуци кад је довољна једна успомена, или нешто још мање, па да склизнемо изван свијета.
* * *
Након што сам сву ноћ подизао Хималаје – и то назвати сном.
* * *
Свима сам презасићен. Међутим, волим да се смијем, а не могу се смијати сам.
* * *
Има ли бољег повода за смијех него чути ријеч циљ слиједећи погребну поворку.
* * *
Сазнање или начин индискретности.
* * *
Ријеч надомјешта мањкавост лијекова и лијечи већину наших болова. Брбљивац не јурца за лијековима.
* * *
Велика и једина оригиналност љубави јесте то што укида разлику између среће и несреће.
* * *
Ријечи су ми постале толико туђе да је за мене прави подвиг с њима доћи у додир. Немамо више ништа себи рећи, и ако се ријечима још увијек служим, онда је то зато да их прокажем, све оплакујући потајно раскид који је увијек неизбјежан.

*
У туђем сте језику свјесни ријечи, оне не постоје у вама, већ изван вас. Тај размак између вас самих и вашег средства објашњава зашто је мучно или немогуће бити пјесник у неком другом идиому осим у властитом. Како излучити супстанцу ријечи које нису у вама укоријењене? Придошлица живи на површини ријечи и он не може у неком позно наученом језику изразити ту подземну агонију из које исијава поезија.
*
За писца промијенити језик значи писати љубавно писмо помоћу рјечника.
*
Не настањујемо неку земљу, него неки језик. Један завичај – то је то и ништа више.
*
Вољети само нејасну мисао која не доспијева до ријечи и тренутну мисао која живи само кроз ријеч.
Бунцање и досјетку.
Advertisements

One thought on “Eмил Сиоран, Признања и анатеме

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s