EПИТАФ ПРИЈАТЕЉУ КОЈИ ЖИВИ,
И. В. Лалић

Још једна јесен и мртва трава у равници,
Монотона геометрија празних смеђих винограда
Сагорелих на ивици лета, црна стабла
Са утканом воденом ружом сунца; мој пријатељу,
Ти ослушкујеш жути топот сумњивих година
У напуштеним ходницима крви, и онда
Дишеш мало брже под слепим стакленим звоном;
Кад га изнутра сасвим замутиш кратким дахом
Звона неће бити, а неће бити ни тебе –
Само равница, звиждук воза, и море мртве траве
Низ које смо се дозивали прашњавим гласовима
Још дуго након што се више нисмо препознавали.

EПИТАФ ПРИЈАТЕЉ…

Advertisements

2 thoughts on “EПИТАФ ПРИЈАТЕЉ…

  1. Радујем се…
    Упркос „Епитафу…“
    Срдачно поздрављам!!!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s